Milo Manara i Hugo Prat
1983
Izdanje za Srbiju: Beli put (2008)
„Wore my jacket and I wore your sweater
Underneath the bridge was an Indian summer“
Paul Westerberg – FirstGlimmer
Miholjsko leto – onaj čarobni deo godine kada se sve pretvara u toplo zlatnu bakarnu boju pod velikim mirnim suncem. Leto je zapravo na izdisaju a priroda vrvi od magije i sna koji se sanja otvorenih očiju. Tako nekako možemo i doživeti naslov „Indijansko leto“, remek -delo dvojice velikana: Mila Manare i Huga Prata. Naslov koji je zasenio strip svet te 1983. i otovorio novo poglavlje u samom prezentovanju devete umetnosti. Strip je imao premijeru u italijanskom časopisu CortoMaltese, u kome je u nastavcima izlazio tokom 1984. i 1985. godine. Po završetku izlaženja odmah je izašao u obliku strip albuma na 144 strane, postavši jedan od najvećih strip bestselera u svoje vreme.Prevashodno, on je doneo taj filmski naboj gde je svaka sličica tj svaki prozor nameštena scena sa akterima koji perfektno znaju svoje pozicije i uloge. Otkrivanje Amerike od strane kolonija Nove Engleske 17 veka, konzervativnost puritanske crkve, slaganje i neslaganje sa surovim ali pravednim urođenicima…sve su ovo delovi mape koja nas vodi kroz avanturu punu ljubavi i skrivenih porodičniih tajni.
Strip „Indijansko leto“ je poput talasa koji postepeno raste jer mu je želja da sruši sve pred sobom. Tako se ovo ostvarenje i otvara, tiho, melanholično, bez teksta a završava se vatrom i tragedijom. U centru naracije nalazi se mnogobrojna porodica Luis koja je svoj, privremeni, mir našla u srcu šume gde sve svoje dane deli sa pobratimskim indijanskim plemenom. I kao i uvek, mora doći do problema u raju a stara puška na zidu će opaliti u kulminaciji svake storije. Po svom senzibilitetu, možemo reći da je ovo možda i ponajbolji Manarin crtež u čitavom njegovom opusu. Iako će Hugo Prat i on raditi na još jednom naslovu, „Gaučo“, u slučaju „Indijanskog leta“ će se ispostaviti da su otkrili zlatni presek odnosa naracija/crtež. Krenuli su u ovu priču 1983. podstaknuti delima američkog pisca Džejmsa Olivera Karvuda. Idealno su dočarali i scenarističku zapreminu odnosa vaskolike borbe svetla i mraka a strip univerzumu su ponudili i jednog od najvećih negativaca ikada: Velečasnog Bleka, otkrovenja čovečije tame i tela zatvorenog u kavez licemernog hrišćanstva i večne požude. Naravno, mnoge table su, očekivano ponajviše od Manarinog kaprica, nabijene jakom senzualno-seksualnom tenzijom. U ovom slučaju, kao da je i sam crtač na strani konzervativnih kulisa tako da on svoje junakinje (ponajviše) lovi olovkom kroz skrivene pasaže čežnje i isčekivanja. Tako je i sa čitanjem ove storije, ne možemo ni da predpostavimo šta krije naredna stranica. Sa druge sna, scenarista Hugo Prat kaže da je „trebalo pronaći i pročitati gomilu knjiga da bi se na pravi način napisala jedna takva priča“. Nakon što je pretražio svoju ličnu kolekciju knjiga, Prat je krenuo da traži materijal po raznim bibliotekama, nailazeći na čuđenje kada je tražio knjige o periodu naseljavanja Amerike u XVI i XVII veku.
Sve je to ipak upakovano u senzualni kolorit, tople boje i linije koje nekako uvek navode čitaoca na sanjarenje. Autori su toliko branili svoje glavne likove da ih i u teškim situacijama nisu predavali nama teka tako. Zapravo, pravi prevod ovog stripa glasio bi: „Sve počinje sa indijanskim letom“. I to nije daleko od filozofske istine jednog naslova koji, iz godine u godinu, postaje sve bitniji za sagledavanje čovečije kulturne zaostavštine na planeti Zemlji.
Tekst: Dušan Majkić
