U sprovođenju istraživanja Uneska “Socio-economic Impact Assessment of COVID-19 to Cultural and Creative Sectors in Serbia“ sprovednom u junu 2020. godine učestvovali su Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Nacionalna platforma Serbia Creates i Ministarstvo kulture i informisanja, uz pomoć Privredne komore Srbije.
Od 16. marta 2020. ustanove kulture bile su zatvorene za javnost, festivali su otkazani ili odloženi, a samostalni umetnici ostali su bez angažmana. Istraživanje ukazuje da je Vlada Srbije odobrila pomoć za 309 samostalnih umetnika koji su za tri meseca (mart, april i maj) dobili po 30.000 dinara. Usled pandemije, budžet Ministarstva kulture i informisanja smanjen je za 20%. Ministarstvo je nastavilo sa planiranim aktivnostima posle otvaranja kulturnih institucija, ali su kapitalne investicije na rekonstrukciji i renoviranju objekata koji su deo kulturne baštine za narednu godinu.
Ovo istraživanje pokazuje da uprkos tome što većina institucija nije morala da otpusti svoje radnike (samo 1,8% ili šest ustanova moralo je da smanji broj zaposlenih, a 5,3% prekinulo je ugovore sa stalnim saradnicima), veliki broj izgubio je gotovo polovinu svojih uobičajenih prihoda (47,9%). Navodi se takođe da plate u javnim organizacijama i kulturnim institucijama nisu smanjivane, a da većina privremenih ugovora ipak nije otkazana.
U izveštaju se dodaje da je otkazano nekoliko hiljada događaja i da su institucije koje su odgovorile navele da su otkazale 40,5 odsto događaja. Kulturna i kreativna industrija bila je jako pogođena, pogotovo ona koja je zavisila od živih nastupa, a pandemija se odrazila i na kulturni turizam, koji je u martu zabeležio pad turističkih poseta od 65,8%.
Budući da je turizam usko vezan za kulturnu delatnost, pre svega zbog poseta muzejima, galerijama, koncertima, festivalima, itd., u istraživanju se navodi da se procenjuje da će turistička industrija 2020. izgubiti 80% uobičajenih prihoda.
Kada je reč o kreativnoj industriji, navodi se da 31% budžeta dolazi iz kinematografije i da je prema podacima institucija koje se bave tim sektorom kao što su Srpska filmska asocijacija i Filmski centar Srbije, filmska industrija u našoj zemlji izgubila 9,6 miliona evra u prve tri nedelje marta, zbog činjenice da je čak 73% kompanija prekinulo sa radom.Ovi podaci ukazuju na to da su filmski distributeri i bioskopi izgubili 5 miliona evra tokom istog perioda.
Istraživanje je pokazalo da se 73,1% ustanova kulture i 53,3% ispitanika iz kreativnog sektora prilagodilo novonastalim okolnostima tako što je svoje sadržaje ponudilo online, pa je publika bila u prilici da pogleda snimke brojnih pozorišnih predstava, virtuelno prošeta kroz mnoge muzeje i galerije, preslušava audio-knjige ili prati koncerte različitih muzičkih izvođača. Brojne institucije tako su se pridružile kampanji “Ostani kod kuće”, a čak 81,8% ispitanika izjasnilo se da su zabeležili porast poseta na svom veb-sajtu i društvenim mrežama.
Među podacima o stanju pre epidemije virusa kovid 19 navodi se da je u prošloj godini 87% ispitanika posetilo makar jedan kulturni događaj, većina od 78,4% dva,a najviše ih je posećivalo muzičke događaje, bioskope, kulturne spomenike i pozorište.
Najmanje posećeni bili su balet i opera – manje od 10%. U odeljku u kojem se govori o kreativnoj industriji pre pandemije, navodi se da je u Srbiji registrovano 30.000 kompanija koje su uglavnom male, srednje i mikro, i zapošljavaju 100.000 ljudi, od kojih je 70% starosti od 25 do 44 godine, dok u 520 registrovanih institucija radi 10.816 ljudi. Dodaje se i da kreativna industrija u Srbiji doprinosi ekonomiji od 3,4 do 7,1% bruto domaćeg proizvoda.
Pri prikupljanja podataka kontaktirane su 562 kulturne institucije (530 javnih ustanova, 12 privatnih i 20 ustanova koje funkcionišu kao deo javnih preduzeća, fondacija, verskih zajednica, univerziteta), kao i 6.476 preduzeća u kulturnom i kreativnom sektoru. Navodi se da je u istraživanju učestvovalo 60% kulturnih institucija i samo 1,6% kompanija u tom sektoru.
Vladislava Milovanović Milošević
