Čini se da nam u uslovima karantina u kojima smo se zadesili prošle godine, nije teško palo da pređemo na online način rada i života. Štaviše, u tom trenutku bili smo zahvalni na prilici da uživamo u svemu što (doslovno) ovaj svet nudi iz topline i udobnosti svog doma. Postavljalo se pitanje da li ćemo se „ušuškati“ i suviše navići na takav način života, da rad u kancelariji ili manifestacije koje se uživo organizuju nikada više neće izgledati kao pre?
U poslednje dve decenije tehnologija je toliko napredovala da se činjenica da je svet postao „globalno selo“ više i ne smatra revolucionarnom. Ipak, prijatno nas je iznenadilo što su Luvr, Orsej, Metropoliten i mnogi drugi veliki svetski muzeji virtuelno svima otvorili svoja vrata ili što smo mogli da pratimo predstave iz Boljšoj teatra, Bastilje ili Nacionalnog teatra u Londonu. Na platformi Google Arts&Culture ponude su još raznovrsnije, pa tako možemo videti kuću Fride Kalo, prošetati kroz Moneovu kuću i atelje u Živerniju, zaviriti u skrivene kutke evropskih i svetskih metropola iz vremena kada su u njima živeli i stvarali veliki umetnici. Koliko god da nas je sve ovo moglo „razmaziti“, neosporno je da sve ono što nam živa komunikacija nudi, internet koliko god napredovao, neće moći da zameni. To je tako i u slučaju umetnika i publike. Energija koja se razmenjuje na predstavama, koncertima, različitim sajmovima i festivalima, jeste uzajamna energija koju razmenjuju stvaraoci i publika.
Već početkom ove godine, beogradska pozorišta bila su puna (naravno, nije bilo uslova da se radi punim kapacitetom, ali očigledno su bila popunjena koliko god je to bilo moguće), za mnoge predstave koje su pred publikom izvođene po ko zna koji put, tražila se karta više; mnoge galerije i muzeji pripremili su nam fenomenalne izložbe, muzički festivali i druge velike manifestacije dovijali su se na sve moguće načine kako bi svojoj vernoj publici priuštili događaje za pamćenje.
U uslovima karantina, na neki način, bili smo “prinuđeni” da konzumiramo najrazličitije sadržaje; zapravo, nismo ih nužno konzumirali zbog toga što u tom trenutku to istinski želimo, već se dešavalo i da samo želimo da “ubijemo vreme”, zar ne? Za razliku od toga, određene manifestacije sa dugom tradicijom, uvek ciljano posećujemo. Zbog čega bi, nakon pandemije, bilo šta u tom smislu izgledalo drugačije?
U to smo bili u prilici da se uverimo mnogo puta tokom ove godine. Jedna od najstarijih i najznačajnijih muzejskih institucija u zemlji, Galerija Matice srpske iako jedna od onih ustanova kulture koje su tokom karantina virtuelno otvorile vrata svim ljubiteljima umetnosti, postavivši nove izložbe poput one “Identiteti: predstave žena u srpskom slikarstvu između dva rata” u maju ove godine ili aktuelne “Život-san-smrt: evropski okviri srpskog simbolizma”, privukla je svoje stalne, ali i nove posetioce koji su jedva čekali da u umetničkim delima i pratećim programima uživaju u galeriji, a ne samo putem ekrana. Galerija SANU takođe je organizovala brojne izložbe: “Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog”, kao i do nedavno aktuelna izložba “Jovan Dučić: Traganje za novim” privukle su veliku pažnju javnosti i dokazale koliko je publika bila željna ovakvih sadržaja.
Pozorišne i filmske premijere takođe su nam pokazale da smo samo čekali dobru priliku da izađemo iz kuće, a teško da ćemo u ova vremena naći bolju od dobre predstave ili filma. Ove jeseni, domaća hit ostvarenja poput filmova “Nečista krv: greh predaka”, “Toma” ili “Južni vetar 2: Ubrzanje”, pune bioskopske sale širom zemlje i regiona.
Nedelje mode svuda u svetu “preselile” su se neko vreme na digitalne platforme, a mnoge modne kuće odlučile su da tendenciju prikazivanja novih kolekcija kroz modne filmove nastave i nakon pandemije.Umesto prolećnog izdanja Serbia Fashion Week-a, imali smo Digital Fashion Week koji je ponudio ne samo prikazivanje kolekcija brojnih domaćih i svetskih dizajnera, već i sve one panel diskusije i predavanja na koja smo navikli kada je u pitanju SFW. Ipak, jesenje izdanje Serbia Fashion Week-a izazvalo je veliku pažnju i čini se da su se i dizajneri i publika podjednako uželeli revija uživo i druženja sa ljubiteljima mode.Mnoge kolekcije bile su inspirisane upravo periodom iza nas i nadom u bolju budućnost u kojoj će modna industrija definitivno opstati. Najavljena je i Beogradska nedelja mode koja će se održati od 20. do 29. novembra.
Činjenica je da koliko god živeli u digitalnom svetu, uvek će nam biti neophodan kontakt, dodir, energija koja se prenosi samo “živim kontaktom” i komunikacijom oči u oči, kao što je i činjenica da su kultura i umetnost uvek bile važne, ali da su u ovom trenutku možda važnije nego ikada za mentalno zdravlje svakog pojedinca, pa i čitavog društva.
Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
