Tekst: Žikica Milošević
Slovenski bazar traje već više od 30 godina, a mi smo dobili priliku da ga vidimo u turbulentnoj 2023. godini, posle hrpe disruptivnih dešavanja u poslednje 4 sezone, ali – iako je put bio neuobičajeno i neverovatno naporan – vredelo je svake sekunde!
Vaš reporter u magičnom Vitebsku. Foto: slavko Matić
Prva ideja o dolasku na Festival Slovenski bazar u dalekom gradu Vitebsku, koji izuzetno liči na naše gradove u Vojvodini (cela Belorusija je jedna „ogromna Vojvodina“ sa ravnicama, gradovima sa baroknim četvrtima i crkvama i velikim rekama), desila se još 2020. godine, ali tada je na scenu stupila pandemija koronavirusa koja je svoje posledice ostavljala godinama posle toga. A 2023. bili smo jači od svega i uspeli smo doći u ovaj grad na istoku Belorusije, gotovo na ruskoj granici, koji često nazivaju i „severna prestonica Belorusije“, a svakako jeste njena kulturna prestonica ili makar, jedna od njih.
Vitebsk noću. Foto: Žikica Milošević
MALO ISTORIJE
A Slovenski bazar je nastao na temeljima nekadašnjeg Festivala poljske muzike u Vitebsku, koji je bio deo sovjetsko-poljske kulturne saradnje – naime, u Zjelonoj Gori u Poljskoj održavao se Festival sovjetske muzike, ali je sve to otišlo niz vodu već 1991. godine. Tako da je Vlada Belorusije, sveže nezavisne, već 1992. uz pomoć vlada Rusije i Ukrajine, napravila „Festival slovenske muzike“, sa idejom da centralni deo zauzimaju ove tri nacije, Poljska, nacije bivše Jugoslavije, Bugarska i Čehoslovačka, koje ubrzo neće biti.
Ljubav je svuda. Foto: Žikica Milošević
Zanimljivo je da je ispočetka tako i bilo, ali su se ubrzo pridružile i druge „srodne“ zemlje, kao Letonija i Litvanija, pa zatim i bivše sovjetske republike i Izrael, i festival je poistao „šareniji“. Od pobednika festivala u prošlosti, navedimo Ruslanu (1996), koja je 2005. pobedila i na Evroviziji, a od naših izvođača, pobeđivali su Milan Šćepović-Šćepa, Filip Žmaher, Milovan Zimonjić i Željko Joksimović, kao i Toše Proeski iz Makedonije, a učestvovala je aktivno i zapaženo i Svetlana-Ceca Slavković.
Vaši reporteri spremni za finalnu večer
Ova godina je ponovo donela vidni otklon od prvobitne koncepcije, zbog višestrukog razdora u kulturnim vezama među Slovenima u proteklim godinama, ali to nije smetalo da se na glavnoj bini ove godine nađu izvođači iz Nemačke, SAD, sa Kipra, iz Izraela, Italije i drugih zemalja, a žiri je takođe bio pun proslavljenih zapadnoevropskih i istočnoevropskih izvođača sa zavidnim karijerama.
Impresivni Letnji amfiteatar. Foto: Žikica Milošević
CEO GRAD JE FESTIVAL, DANJU I NOĆU
Ali, kako je koncipiran Slovenski bazar uopšte? To je jedna, zapravo, višeslojna manifestacije u kojoj se može reći da vlada koncept „ceo grad je festival“, nalik na nekadašnji slogan novodadskog Cinema Cityja „ceo grad je bioskop“.
Foto: Žikica Milošević
S tim što festival nije ograničen samo na muziku, ruku na srce.
Mali stejdž u dvorištu Muzeja moderne umetnosti. Foto: Žikica Milošević
Stejdževi se nalaze na mnogim mestima po gradu, kao što je simpatičan mali stejdž u dvorištu Muzeja moderne umetnosti, ili onaj ispred Koncertne sale Vitebska, koji je i najveći u „klasičnom smislu“, a gde se dešavaju koncerti rok i pop muzike, i gde je moguće „uhvatiti“ i alter-rok bendove i atmosferu Exita sa Fusion Stagea, recimo.
Underground na osnovu Koje. Video: Slavko Matić
Takođe, na svakom ćošku na „Vitebskom Monmartru“, kako smo nazvali divan stari barokni grad na brežuljcima između reka Zapadne Dvine i Vitbe (grad ima fantastičnu lokaciju!) nalaze se, tokom festivala, „patos-stejdževi“, odnosno, na pločnicima sviraju uglavnom mladi muzičari svih mogućih usmerenja – videli smo rokere koji zvuče kao Riblja Čorba, pa zatim grupu koja zvuči kao Bajaga, devojke koje su napravile a cappella cover bend i pevale The Cranberries, porodične „muzičke manufakture“ koje su se od ranog jutra sastojale od bračnih drugova koji su svirali folk-muziku, a najviše nas je dojmio stejdž kod spomenika Fjodoru Mahnovu, najvišem čoveku na svetu u istoriji (vrtoglavih 2 metra i 85 cm!) gde su se smenjivali najzanimljiviji bendovi andergraund scene, od kojih bih izdvojio punk-pop i darkwave bendove mladih i jedan sjajan bend koji je žvučao kao savremenija verzija Discipline kičme, sa sve gomilom duvača i funky-pop ritmom mešanim sa drum-n-bassom (Koja bi uživao da vidi kako je njegova ostavština procvetala ovde). Koja bi uživao, a mi ne možemo da se otmemo utisku da je cela scena natopljena jugoslovenskim uticajima. U ovom lutanju po stejdževima protekao nam je ceo prvi dan, koji je, nažalost, bila već subota. Ceo festival se otvara svečano u sredu, i traje do ponedeljka, iako je svečano zatvaranje u nedelju.
Beloruska "Disciplina kičme". Foto: Žikica Milošević
FINALNA VEČER NA GLAVNOJ BINI
Velika bina („Letnji teatar“) Slovenskog bazara je impresivna i ove godine slavi 35 godina, budući da je građena još za Poljski festival 1988. U nju staje oko 5.000 ljudi i ima impresivan oblik školjke sa ovalnim i polumesečastim gledalištem i sjajnom akustikom. Na njoj se tokom dana smenjuju stendap komičari i skečevi, a puno je od ranih popodnevnih sati, a uveče kreće „ozbiljna priča“ – naime, srž takmičarskog dela je “evrovizijski format” u kome se održava takmičenje mladih pevača, po jedan iz svake zemlje. Ima dve etape, svaka se održava posebnog dana.
Voditelji finalne večeri i njihove mini-verzije. Foto: Slavko Matić
Prvog dana takmičari treba da izvedu pesmu na nacionalnom jeziku zemlje koju takmičar predstavlja. Svi vokali se pevaju uživo uz pomoć prateće numere. Drugog dana takmičari izvode pesmu kompozitora iz bilo koje zemlje na bilo kom od jezika, i svakoga dana dobijaju se bodovi koji se sabiraju i tako se dobija pobednik festivala. Ove godine je skup učesnika bio impresivan, od Uzbekistana, Kazahstana, Kirgizije, Moldavije, Jermenije i Azerbejdžana, do već pomenutih zapadnih zemalja, i naravno, Rusije i Belorusije, a posebno je nama bila zanimljiva takmičarka iz Republike Srpske (BiH), Milica Stjepić Ivić, dok je publici verovatno bila najzanimljivija takmičarka s daleke Kube.
Dnevni program finalnog dana. Foto: Žikica Milošević
Posle prvog dana na vrhu su se izdvojili favoriti, Maša Mndžojan iz Jermenije i Samir Jolčijev iz Belorusije, koji su i posle drugog dana ostali u tom poretku: Maša je dobila Grand Prix od 20.000$ a Samir Prvu nagradu od 15.000$, dok su predstavnica Italije Agape i Jelizaveta Sliškina iz Rusije podelile drugu nagradu od 10.000$. Treću nagradu od 5.000$ su podelile predstavnica Kazahstana Kuralaj Mejrambek i Uzbekistana Malika Hakimova.
Finalna večer. Foto: Slavko Matić
A ovde dolazimo do onog zanimljivog dela da je ovo takmičenje zaista pravi spektakl dostojan nadimka „istočnoevropske Evrovizije za mlade“, jer ih vode dva tandema voditelja koji su duhovoti i prave skečeve sa učesnicima posle završenih pesama, a sve je garnirano i revijalnim programom etabliranih zvezda. Meni je posebno bilo simpatično kada su predstavnicu Kazahstana „učili beloruski“, nateravši je da ponovi rečenicu koju sam savršeno razumeo „Ako osvojim pobedu na konkursu, novac nije potreban!“, što je izazvao salve smeha, uz zbunjen izraz sirote Kuralaj. Na kraju, dok se čeka proglašenje pobednika, i svi članovi žirija, sa impresivnim karijerama, izveli su set svojih pesama, na ushićenje publike.
Finalna večer. Foto: Žikica Milošević
Reč dve o pobednicima – svaki od njih ima svoju posebnu harizmu, dominirale su devojke, a Maša Mndžojan ispunjava sve zahteve koji se postavljaju pred buduću pop-zvezdu – ima harizmu, ličnost koja je veoma blaga i zrači, i veoma je lepa na „južnjački način“. Želimo joj puno sreće (kao i svima) i da je uskoro vidimo na…. recimo, Evroviziji.
Foto: Promo Slovenski Bazar
Maša na delu. Video: Slavko Matić
Nemojmo zaboraviti i dečju verziju ovog festivala, gde su se takmičila i deca iz Australije, Gruzije, Meksika i – Hrvatske! Boje Hrvatske branila je mlada 14-godišnja Monika Jukić, sa izgledom buduće istinske zvezde. Pobedila je mala Ženja iz Australije.
Foto: Promo Slovenski Bazar
AFTER PARTY
Ali, iako je prethodni dan, nedelja, doneo svečano zatvaranje, mi smo dobili šansu da gledamo festival i treći dan, i to na velikom stejdžu ispred Koncertne sale, pod nazivom Rok-panorama, gde su nastupili Sergej Bobunjec, frontmen grupe “Smislovije Galjucinaciji”) – prevod nepotreban – i Vadim Samojlov, frontmen bivše grupe Agata Kristi, koja ima epitet superstara na postsovjetskom prostranstvu, sa 10 albuma, koja je nastala još u vreme Perestrojke 1985. u Sverdlovsku (današnji Jekaterinburg). Da dodamo da su i „Halucinacije smisla“ takođe iz Sverdlovska iz 1989, u vreme kad je Viktor Coj sa grupom Kino carevao muzičkom prostorima SSSR. Svirke su bile odlične, sa mnogo tamnih gitara, i imali smo prilike da prisustvujemo „času istorije“. Posle njih natupila je sjajna beloruska grupa SKYNET, koja je pobednik konkursa „Rock Immunitet“ i pred kojima stoji svetla budućnost, pa se nadamo da ćemo ih videti uskoro i u Srbiji.
Rok-panorama. Foto: Žikica Milošević
Mali kuriozitet je da se na Slovenskom bazaru ne može ići sa pivom ispred stejdža, tako da smo morali slušati koncert „iz zadnjih redova“, što je možda pravilo koje bi trebalo razmotriti. Takođe, neoubičajeno mali broj prodajnih mesta za piće i WC-a je ono što razlikuje svirke na Slovenskom bazaru od Exita i drugih festivala u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Rok-panorama na delu! Foto: Žikica Milošević
FINALNI UTISAK
Neverovatna atmosfera ovog grada dok traje festival, njegovi veseli i sjajni ljudi, uvek spremni za razgovor i osmeh, DJ-evi na Zamkovoj ulici uz koje se đuska uz pivo koje se toči odmah pored, ogroman broj šatora koji prodaju sve i svašta, a najviše sjajne suvenire, nešto je što ovaj festival čini sjajnim iskustvom.
"Bazarski" deo Bazara. Foto: Slavko Matić
Exit voli da se hvali „jedinstvenom lokacijom festivala“, koja doduše i jeste neprevaziđena, jer je najveća tvrđava u Evropi zaista spektakularna, ali Slovenski bazar u celom, spektakularno lociranom gradu Vitebsku, u julskim noćima, predstavlja iskustvo za sebe! Koje ćemo ponoviti!
Prelepi Vitebsk. Foto: Žikica Milošević
