Tekst: Žikica Milošević
Transilvanija? Prva asocijacija na ovaj geografski pojam su predvidivi stereotipi: visoke planine obrasle gustom šumom, grof Drakula, vampiri, noć, zamkovi. Šta je od ovoga svega tačno, a šta je puki mit, zapitali smo se i mi, upućujući se na ovo, na geografski tako blisko, a začuđujuće neistraženo i nepoznato područje. Idemo da vidimo grofa Drakulu, tj. ne baš njega nego njegovu rodnu kuću, i grad odakle je potekao.
Ulazna kapija u grad. Foto: Žikica Milošević
DRAKULA KAO BREND
Statistike su precizne; pokatkad, naravno, ništa ne otkriju, ali ponekad otkriju sve u jednoj brojci. A statistika kaže da 90% svih turista koji dođu u Rumuniju, obiđu rodnu kuću i zamak grofa Drakule. A siroti grof izgleda da i nije bi neki vampir- više je bio strog vladalac, oštar i pomalo ‘krvožedan’ – u prenesenom značenju. Saski trgovci iz Brašova su tokom njegove vladavine Vlaškom pisali pismo nadležnima, žaleći se da im je velikim porezima na trgovinu Drakula ‘popio krv’.
Grb i zastava Transilvanijskih Sasa. Foto: Žikica Milošević
U 19. veku, romantičarski nastojeni Irac Bram Stoker je došao u posed tog pisma, i malo-pomalo mu je na pamet pala ideja, koju je takođe naslonio na balkansko verovanje u vampire, da napiše knjigu o ovom srednjevekovnom vladaocu. ‘Drakula’ je postao hit-roman romantičarske epohe, a mnogobrojni holivudski filmovi još su plastičnije dočarali viziju o grofu koji danju spava u kovčegu, a noću pije krv.
Zmaj ispred Drakuline rodne kuće. Foto: Žikica Milošević
No, od ovog svega, tačno je samo da je Vlad Cepeš dobio nadimak Drakula (‘mali đavo’, ‘mali zmaj’) zbog stroge vladavine. Kruži legenda da je u njegovo vreme na glavnom gradskom trgu u prestonici Vlaške, Trgovištu, stajao zlatni pehar. Ko bi ga dotakao, bio bi nabijen na kolac.
Vampirasti suveniri. Foto: Žikica Milošević
Drastične mere za suzbijanje kriminala Drakula je preneo i na ratove s turskim zavojevačima- umeo je i po nekoliko hiljada Turaka da nabije na kolac duž puta koji je vodio ka Otomanskom Carstvu. Bio je i panhrišćanski solidaran. Borio se protiv Turaka u bici za Šabac.
Savršeno očuvano istorijsko jezgro grada. Foto: Žikica Milošević
SEGEŠVAR, SIGEŠVAR, ŠEGEŠVAR, SIGIŠOARA, ŠEZBURG… SAMO ME NEMOJ SLOMITI!
Drakula je rođen u Segešvaru, najočuvanijem srednjevekovnom gradu u Evropi (uz estonski Talin), koga su 1191. osnovali- ko bi drugi do Sasi. U njihovo vreme zvao se Šezburg, Srednjevekovno jezgro grada, na brežuljku, sa starim kulama koje je svaki esnaf zanatlija gradio da bi pokazao svoju moć, predstavlja pravi biser arhitekture i odmor za oči.
Staro jezgro grada. Foto: Dragomir Vučkov
Počev od sredine 12. veka, nemačke zanatlije i trgovce poznate kao Transilvanijski Saksonci poziva tadašnji kralj Mađarske, Geza II, u Transilvaniju da nasele i brane granicu svog carstva i unaprede privredu regiona. Hroničar Kraus navodi saksonsko naselje u današnjoj regiji gde se nalazi Segešvar oko 1191, a u dokumentu iz 1280. godine zabeležen je grad podignut na mestu rimske tvrđave kao Castrum Sex (nije to što misliš, nažalost, drag čitaoče), ili „šestostrani logor“, što se odnosi na oblik utvrđenja, nepravilnog šestougla.
Ulične table u centru, od kovanog gvožđa, na nemačkom uz rumunski. Foto: Žikica Milošević
Ostala zabeležena imena uključuju Šezburg ili Šasburg (1282), Šespurg (1298) i Segusvar (1300). Ako vam se Šes-burg učinilo da ima nekakav burg u sebi sa šes’ delova, da, u pravu ste. Ali više nije takav ovaj biser među gradovima.
Biciklasti držači za cveće. Foto: Žikica Milošević
KLUB ZA ZANATLIJE I BEG OD ŽENA U ALKOHOL
Do 1337. godine Segešvar, koji u našoj literatiri nalazimo i kao Šegešvar ili Sigišvar je postao kraljevski centar za kraljeve, koji su 1367. dodelili naselju urbani status. Grad je nekoliko vekova igrao važnu stratešku i komercijalnu ulogu na rubovima srednje Evrope. Segešvar je postao jedan od najvažnijih urbanih centara Transilvanije, a zanatlije iz celog Svetog rimskog carstva posećuju naselje. Nemački zanatlije i zanatlije su dominirali gradskom privredom, kao i podizanjem utvrđenja koja ga štite. Procenjuje se da je tokom 16. i 17. veka Segešvar imao čak 15 cehova i 20 zanatskih ogranaka.
Cehovske kule - Krojačka kula (Turnul Croitorilor, Schneiderturm). Foto: Žikica Milošević
Zanatlije su imale istu brigu kao i današnji muškarci – da se osame od svojih žena i da partijaju do mile volje. Cehovske kule su imale svrhu da budu i kapije za ulazak u grad i osmatračnice, a zanatlijama su služile i za sednice i za klupske žurke, što mu dođe na isto. Možda je najpoznatija Kula čizmara građena da bi čizmari imali gde da im bude klub da beže od žena, loču i druže se. Građena je 1522.
Kula čizmara (Turnul cizmarilor, Schusterturm). Foto: Radomir Kantardžić
Škola Jozefa Haltriha na brdu u Segešvaru, je posebna priča. Sagradili su je Saksonci pre 501 godinu i poznata je kao Bergšule ili Škola na brdu, i nemačka je i dan danas. U nju roditelji rumunske i mađarske dece upisuju decu da bi se školovali na nemačkom tečno. Ova zgrada je gimnazija u današnje vreme, budući da su odeljenja osnovne škole preseljena u drugu zgradu zbog prenatrpanosti zgrade. Ono što je nama, neukima i preraslima za školu bilo impresivno su drvene natkrivene stepenice koje vode na brdo, jer osećaj da gaziš po nečemu što je starije od Amerike je… impresivan, a oduševljenje time je tako… američko, realno!
Nemačka Škola na brdu. Foto: Dejan Stojadinović
Sat-kula dominira gradom i zacelo je najlepša građevina u gradu. Ona je zaštitni znak grada. Izgrađena je uz Gradski savet 1556, ali je stradala u požaru 1676. Već godinu dana kasnije je potpuno obnovljena a 1898. je obložena glaziranim ciglama pri vrhu. Godine 1648. su dodate figurice, njih 7, koje označavaju dane u nedelji i smenjuju se u ponoć.
Sahat-kula
Vredi i osvežiti se u nekom od kafea u starom gradu, gde su cene pića, sendviča ili kafe vrlo pristupačne, tj. za 10-20% niže nego u nas. Vladu Cepešu-Drakuli je podignuta i bista ispred njegove rodne kuće, koja je pretvorena u muzej i u kojoj se nalazi simpatična pivnica, a ima i zanimljive postavke koje vam nećemo otkriti jer lokalci nalaze da je iznenađenje majka svakog uspeha, pa neka im bude.
Posetite Drakulinu sobu, nećemo vam reći šta dobijate za 2 evra. Foto: Radomir Kantardžić
Segešvar je inače i mesto gde je poginuo veliki srpsko-slovački sin i mađarski patriota i pesnik Aleksandar Petrović kome je umetničko ime bilo Šandor Petefi, 1849. godine.
Sretan je onaj kome je baba ostavila kuću u starom gradu. Foto: Žikica Milošević
Seli smo u kafić na kraju dana i gledali fasade skockane kao tortice (ako se ponavljam, nisam primetio, ili jesam, ali stvarno su kao tortice), turiste koji kupuju drakulaste suvenire (primetili smo da nema plastičnih Drakulinih zuba, a bilo ih je 2002. i 2007, kao da su ih prerasli Rumuni, a mi odrastanje ne podržavamo!), i sunce nad Karpatima. Bio je to divan dan, jedan od onih za koji mislite da će trajati večno. A ako ne traje večno u stvarnosti, trajaće u srcima, i na slikama koje umivaju sećanja.
