Najpoznatiji bugarski ronilac, Plamen Vukadinov, vremenom se okušavao i u podvodnoj fotografiji i snimcima, a onda je počeo i da piše. Njegova prva knjiga “Adrenalin je moja stihija – priče iz Velikog plavetnila” postala je bestseler, a u pripremi je i druga. Plamen ima i srpsko poreklo, a čest je gost i u Grčkoj, Ukrajini i Turskoj gde roni i gostuje na televizijama.
Kako si od ronioca bugarske narodne armije postao profesionalni instruktor ronjenja, i kako si od instruktora postao umetnik podvodne fotografije i podvodnog filma?
U kasarni sam bio mornar, tamo sam se još više zaljubio u more koje volim od malena. Ronio sam od kada sam bio dete, ali u kasarni sam često viđao oficira koji vežba podvodni ribolov. Počeo sam da ga imitiram i kad sam izašao iz vojske kupio sam prvi harpun. Nakon nekoliko godina postao sam instruktor ronjenja, za čim sam imao veliku želju! Baveći se podvodnim ribolovom, postepeno mi je sazrevala svest o lepoti oko mene. Kada se to dogodi, čovek kreće da drži kameru u rukama. Lov na ribe harpunom otišao je u drugi plan! Normalan je proces prelaska sa fotografija na video zapise i filmove. Goreo sam od želje da ove lepote podelim sa širokom masom ljudi!
Gde najviše snimaš?
Najviše snimam pod vodom /osmeh/. Najčešće snimam u Grčkoj jer je blizu Bugarske i zato što je vidljivost mnogo bolja nego u Crnom moru. To ne znači da su fotografije u Egejskom moru najbolje! One sa Ekvatora su mnogo bolje!
Šta su ti najveća iskušenja tokom snimanja?
Žene su moje najveće iskušenje što se tiče fotografije, jer su ili lako odevene ili gole! Zamislite sledeću sliku. Predivno morsko sidro, obasjano sunčevim zracima, kroz koje prolazi jato šarenih riba… ili ogromnih obojenih talasa, prskanja i slane pene, punih sunca! Zamislite boje korala ekvatora na kojima igraju sunčevi zraci. Trebaju li vam dodatna objašnjenja?
Da li je bilo opasnosti po život i koje bi najuzbudljivije trenutke izdvojio, i u dobrom i u lošem smislu?
Moj život je mnogo puta bio u opasnosti. To su bili vrlo teški događaji, srećom dobro su se završili. Zaglavio sam se u pukotinama stena, noću sam bio zaboravljen u okeanu, zapleten u kanape i grane pod vodom bez vazduha, struja me noću nosila u Indoneziji, bio sam ispod kamenog rečnog mosta, u ledenoj vodi i izgubio orijentaciju u mračnom delu dana, izvadio sam mrtvo telo mladića iz brane Iskar, nakon 13-dnevnog boravka, noću mi se isključila baterijska lampa na dubini od 9 metara. Najsnažniji emotivni trenutak koga mogu da se setim je kada sam sina pronašao na moru, posle 50 minuta neizvesnosti. Mislio sam da se utopio i potražio sam ga na dnu, ali nakon nekog vremena našao sam ga. Ovaj trenutak je teško opisati rečima! Jedan od teških trenutaka bio je kada sam se jedne noći davio u viru pored brane. Nakon što sam se jedva izvukao iz ove situacije, sedeo sam sa sinovima na kafi i objasnio im da je hobi kojim se bavim bio veoma opasan, ali nisam nameravao da prestanem da se bavim njime. Rekao sam im da ako mi se nešto dogodi, ne želim da plaču, već da ponosno podignu glavu, gledaju napred i brinu o majci. Nečujno su stisnuli zube, a suze su im potekle niz obraze …
Napisao si jedan bestseler i očekujemo još jedan. Opiši nam svoje knjige?
Prvu knjigu sam napisao za tri meseca, gotovo iz šale, ali ona je napravila svoj put i zaživela, našla svoj put do široke publike. Nešto potpuno neočekivano za mene! U stvari, bila je namenjena cehu slobodnih ronilaca, ali dogodilo se još nešto… Trenutno je u štampi moja druga knjiga koja će uskoro biti objavljena. U mojim knjigama su priče tačne 90%. Postoje incidenti spašavanja davljenika, postoje priče o ajkulama, pominjanje novorođenog kita, noćni zaroni, opasni izleti brodom, vrtlozi i struje, zaboravljeni i nestali ljudi u okeanu, dijalozi i teške bitke sa smrću. Mnogi događaji su toliko opasni da se čak i ja, koji sam ih iskusio, naježim kad ih pročitam.
Dosta si prisutan na televizijama u Bugarskoj, Ukrajini…?
Imam puno emisija na bugarskoj televiziji. Trenutno snimam i za TV. U Ukrajini ih je manje.
Koje videe i filmove možemo očekivati od tebe i da li su već prikazivani?
Mogu da pokažem razne video zapise, na primer iz Indonezije. Imaju mnogo boja, tu su ajkule, novorođeni mali kit i mnogo različitih šarenih riba. Pored toga, mogu da prikažem noćne video zapise iz Grčke, razne video snimke iz Bugarske, mogu da prikažem potopljene brodove, prelepe pećine u kojima se ptice gnezde i žive, takođe sam fotografisao tuljane u pećinama, uključujući i noću.
