Od rediteljke i scenaristkinje Kristel Alveš Meira u bioskope, u četvrtak 13. aprila stiže ostvarenje “Alma Viva” koji je prema rediteljkinim rečima film o Portugalu – zemlji sunca, plesa i popodnevnog pecanja na reci, kao i film o zemlji uroka, duhova i umrlih
Film ALMA VIVA koji je prikazan na Festivalu autorskog filma u Beogradu, a pre toga na istaknutom filmskom festivalu u Kanu donosi priču o maloj devojčici Salomi koja se, kao i svakoga leta, tokom raspusta vraća u rodno selo smešteno u planinama Portugala. Devojčicin bezbrižni odmor prekida iznenadna bakina smrt. Dok se odrasli svađaju oko organizacije sahrane, Salome proganja duh žene za koju se tvrdi da je veštica.
“Film je nastao iz osećaja nepravde koji sam stekla kada mi je umrla baka po majci. Imala sam dvadesetak godina i videla sam svoje ujake i tetke kako se svađaju oko tog nelagodnog pitanja, novca. Još nije bila ni sahranjena, a već smo se svađali ko će platiti nadgrobni spomenik,” istakla je rediteljka Kristel Alveš Meira dodajući “Ova brutalnost u ljudskim odnosima me je pogodila do te mere da sam poželela o tome da snimim film.”
Prema rediteljkinim rečima ovo je filmu o Portugalu, zemlji sunca, plesa i popodnevnog pecanja na reci, ali i film o zemlji uroka, duhova i umrlih.
Kada u filmu baka iznenada umre u čudnim okolnosti mala Saloma otkriva iznenađujuće nasleđe. Poput njena pokojna baka, ona poseduje moć da vodi dijalog sa nevidljivim pojavama.
Autorka u svom ostvarenju vidno pokazuje interesovanje za rituale, magiju, sujeverje, navodeći da:
“Alma Viva nije žanrovski film, to je film “sa terena”, gotovo antropološki inspirisan stvarnim događajima veštičarenja sa kojima sam bila u bliskom kontaktu. Provela sam detinjstvo slušajući priče o lošoj sreći i prokletstvima.”
Kristel Alveš Meira se obrazovala za glumicu, a karijeru započela je kao pozorišna rediteljka. Nakon toga režirala je prvi dokumentarni film u Zelenortskim Ostrvima „Som & Morabeza“, i zatim i jedan u Angoli „Born in Luanda“. Kratke igrane filmove snimila je u Portugalu: „Sol Brancothen Campo de Víboras“, prikazan na Kanskom festivalu, i „Invisível Herói“. „Tchau-Tchau“ je njen poslednji kratki film.
